PROFESORI

Dragan Živković, docent

civokviznagard@gmail.com

1. Arhitektonska analiza 2. Savremena arhitektura 3. Arhitektonske konstrukcije
Biografije onih koji podučavaju treba da počinju sećanjem na one koji su njih nečemu naučili. Pre svega su tu roditelji i rodbina koje sam, svojom pojavom, obradovao u Čačku, 1953, a kojih četvrt veka kasnije i diplomom i PD studijama Morfologije organizovanog prostora i vremena, na AF u Beogradu. Mene je, pak, radovalo što su me u tajne i lepote profesije upućivali veliki učitelji i ljudi za pamćenje: Branislav Milenković, Petar Anagnosti, Ranko Trbojević, Bogdan Bogdanović, Ranko Radović, Uroš Martinović, Milan Lojanica, Predrag Cagić, Đorđe Zloković, Oskar Hrabovski, Slobodan Romić, Milan Lazić, Miodrag Nestorović, Vojislav Kujundžić, Zoran Petrović, Anka Stojaković, Jovan Nešković, Dimitrije Mladenović, Miloš Bobić, Elim Grujić,… Izostaviću nekoga, sigurno, ali neću njihov nauk: Radite tako, kolega, da i Vas i struku poštuje bilo koja indiferentna i ignorantska sredina u kojoj ćete se naći. Samo iz takvog odnosa prema poslu će proizaći i shvatanje o, upravo za tu sredinu, životnoj važnosti ispravnog poimanja arhitektonskog stvaralaštva. Na drugi način se taj značaj nikome ne može nametnuti.

Projektantskih biroa i građevinskih firmi u kojima sam, upravo tako radeći, počinjao svoju praksu - više nema. Stari savet, dakle, ima isto značenje i još veći značaj. Od Orvelove godine - tada još uvek samo negativne utopije – do prelaska na ALU, radio sam u Sektoru za arhitekturu Muzeja primenjene umetnosti i realizovao… ma, to su samo brojke… Bit tog perioda su bili susreti, poznanstva i razmena iskustava sa kolegama svih generacija – ovdašnjim i iz čitave tadašnje zemlje, ali i sa gostima iz sveta. Aldo Rosi, Paolo Portogezi, J.P. Klajhus, Boris Podreka, Miloš Bonča, Žan Nuvel, Vinko Penezić, Krešimir Rogina, Petar Gabrijelčič, Vojteh Ravnikar, Ivan Štraus, Aleksandar Nikoljski, Živko Petkovski, Tomislav Odak, Branko Silađin, Franko Purini, Dejvid Karson, Kevin Raubotam, Vladimir Šlapeta, Hajnrih Kloc, Janez Koželj, Rolan Kastro, Aleksander Laslo, Nikola Polak, Nenad Fabijanić, Miloš Florijančič, Aleš Vodopivec, Andrija Rusan, Tomaž Brate,… su imena ljudi čije su posete Beogradu, tada, bile jednako značajne i nama i njima. Takva su to vremena i takva je ovo sredina bila.

Za življenje dostojno savremenog urbanog čoveka, a protiv progresivnog primitivizma i ekspanzije polutanske (mediokritetske) osrednjosti zalagao sam se, a trudim se i danas - u redakcijama časopisa Arhitektura urbanizam (1983–85) i Komunikacija (1986–95), u dvadesetak Žirija i Selektorskih komisija na domaćim i međunarodnim konkursima i manifestacijama, u Predsedništvu Društva arhitekata Beograda (1983–90), u Komisiji za licence Ministarstva građevina Republlike Srbije (2002–04), u Osnivačkom i Upravnom odboru Yustat, u Savetu AUPA do 2006, u Inženjerskoj komori Srbije, na ALU.

Sredina i kolege su mi ukazali čast Plaketom ULUPUDS na 40. Oktobarskom salonu, Posebnim priznanjem za projekat na 25. Salonu arhitekture, Posebnim priznanjem MPU za unapređenje i razvoj Salona arhitekture, kandidaturom za Oktobarsku nagradu grada Beograda (dva puta), kandidaturom za Predsednika ULUPUDS. Devet generacija studenata ALU, AF i FzaD čijem sam obrazovanju, nadam se, bar malo doprineo, prenoseći im ono čemu su mene naučili, jesu referenca do koje mi je najviše stalo i zato je stavljam ispred onih što danas služe samo nostalgičnom prisećanju na događaje koji većini malo znače, pa je mesto u ovakvim biografijama sve što im preostaje:

Reference

- Konkurs za park La Villette, Pariz, 1982. (Izbor u prvih 30 od 780 učesnika)
- Konkurs za naselje Lisičiji potok, Beograd, 1991. (I nagrada, neostvareno)
- Konkurs za motel Bagrdan, Autoput Beograd – Niš, 1995. (I nagrada, neostvareno)
- Konkurs za Veliki egipatski muzej, Kairo, 2002. (Izbor u prvih 60 od 1800 učesnika)
- Konkurs za Gradski park i parohijsku crkvu Sv. Marka, Aleksinac, 2003. (I nagrada, neostvareno)
- Zamenik komesara jugoslovenske selekcije na Bijenalu u Veneciji - 1991.
- Autor koncepta i postavke izložbe: Beograd ogledalo Evrope - Beograd arhitektura iza ogledala - Beograd ogledalo na granici; 19. Trijenale u Milanu - Osobenosti i razlike - 1996.